Povrće

Praziluk sadrži više od 40% vitamina K po 100 g. To je vrlo malo, ali ima veliku snahu. On je vrlo zdrav i ima samo 30 kalorija. U Srbiji, praziluk treba specifično tlo i sunčane mesto. Najbolji je Bugarski Kamus, poznat po tamnozelenim listovima i slatkastom ukusu. Da bi praziluk bio najbolji, treba ga redovito […]

Jedna biljka tikvice može dati 10–20 plodova, često i do 5–6 kg po sezoni. Kada se bere češće, rađa još više. Zato su tikvice omiljene u baštama širom Srbije. Ovaj vodič sadrži sve ključne informacije. Od uzgoja tikvica do berbe i čuvanja. Također, nalazi se i praktični saveti i jednostavni recepti za svaki dan. Za

Znate li da paradajz u plastenicima može dati do 40% više ploda nego na otvorenom? To se događa zbog precizne kontrole temperature, vlage i ishrane. To je ključ za uspešan uzgoj paradajza. Paradajz pripada porodici Solanaceae. Najčešće ga gajimo na otvorenom, ali i u plastenicima i staklenicima. Koren može prodrijeti do 1,5 metra, a glavna

Blitva sadrži 13 različitih antioksidanata. Jedna porcija kuvane blitve ima oko 4 g vlakana i samo 35 kcal. To je jedinstven spoj niskih kalorija i visoke nutritivne vrednosti. Blitva je dvogodišnja biljka sa mesnatim drščevima i širokim listovima. Nije kao stolna cvekla, jer ne razvija jestiv koren. Zbog živih boja i različitih oblika listova, može

Paprika sadrži 100–300 mg vitamina C na 100 g, više od narandže. To objašnjava zašto je paprika važna za zdravlje. Takođe, je važna u prehrambenoj i prerađivačkoj industriji u Evropi. Paprika je ključna u baštama i plastenicima u Srbiji. Koristi se za svežu potrošnju i za preradu. Na primer, ajvar, kašasti koncentrat, pečena i marinirana

Više od 50 miliona tona plodova roda Solanum godišnje se ubere. Plavi patlidžan postaje sve popularniji, i to uključuje i Srbiju. Ova kultura voli toplinu i brzo daje plodove, ako se pravilno neguje. Ovaj tekst je vodič za uzgoj plavih patlidžana. Pokriva sve od setve do berbe i čuvanja. Također, postoji i dio o kulinarskoj

Jeste li znali da krastavac sadrži preko 95% vode? Ali, bez dovoljno kalijuma, njegov prinos može opasti i do 30%. U Srbiji, uzgoj krastavaca postaje sve popularniji. Malo ulaganje donosi brze rezultate i stabilan prihod. Zato je bitno da znate kako pravilno gajiti krastavce od početka. Ovaj pregled će vam pokazati kako to postići na

Prema FAO, svetska proizvodnja okra prelazi 10 miliona tona godišnje. Potražnja za ovim povrćem raste zbog njegovih korisnih svojstava. Bamija postaje sve popularnija, posebno u našoj regiji. Bamija, poznata kao Abelmoschus esculentus, dolazi iz tropskih krajeva. U Srbiji uspeva u toplim klimama. Njen ukus i tekstura ostaju mladi i ukusni zbog brze berbe. Za gajenje

Peršun je bio u ishrani više od 2.000 godina. Danas je među najčešće korišćenih začina u Evropi. Ova biljka, Petroselinum crispum, je ključna u domaćoj kuhinji i modernoj ishrani zbog svojih nutritivnih vrednosti. Peršun potiče iz mediteranskog pojasa i pripada familiji Apiaceae. U antičkoj Grčkoj i Rimu imao je simboličnu i praktičnu ulogu. Danas je

Znate li da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 400–500 g povrća dnevno? Boranija je među najboljim izvorima vlakana, vitamina C i folata u Srbiji. U povoljnim klimama od Subotice do Leskovca, uspeva dobro i daje stabilne rezultate. U ovom vodiču, sažeto je moderne metode povrtarstva. Miroslav Popović, Aleksić Dobrila i drugi ističu važnost pravilne pripreme zemljišta