Iz jednog hektara ozimog krmnog useva stočni grašak može dati više od 45 tona zelene krme. Zrno u Srbiji dostiže 2,0–3,5 t/ha. To je bez potrebe za termičkom obradom pre upotrebe u obroku.

Stočni grašak (Pisum sativum ssp. arvense L.) je mahunarka sa dubokim korenom do 1 m. Kratki vegetacioni period mu omogućava uspevanje kao ozima i prolećni usev. Daje raniju žetvu od soje i stabilnije prinose u sušnim godinama.

Postoje dva pravca: krmni grašak i proteinski grašak. Krmni grašak se kosi u punom cvetanju uz cele nadzemne delove. Proteinski grašak, gajen zbog zrna bogatog proteinima (23–27%), je posebno visok u lizinu i ima odličnu svarljivost.

Uzgoj stocnog graska omogućava fleksibilan raspored setve i ranu berbu. Proizvodnja stocnog graska u sušnim sezonama pokazuje stabilnost prinosa. To donosi niže troškove i jaču samodovoljnost na gazdinstvu.

Uvod u stočni grašak

Stočni grašak je vrlo popularan u Srbiji. Može da raste u hladnoj klizi i rano. Koristi se za hranu za životinje i za zrno.

U lokalnim nazivima, grašak se koristi za različite svrhe. Postoji za pašu, zelenu masu, silažu i senažu. Ima i proteinski grašak za koncentrate.

Šta je stočni grašak?

Stočni grašak je posebna vrsta graška za ishranu stoke. Krmni grašak daje zelenu biomasu, a proteinski grašak je bogat belančevinama. U svetu se zovu field peas.

Ozime forme mogu da raste i pri 4–5°C. Podnose i do −17°C. Najbolje raste pri 12–16°C.

Istorija upotrebe stočnog graška

U Srbiji, stočni grašak je dugo prisutan. Tradicionalno se seje sa žitima. To olakšava siliranje i poboljšava hranljivost.

Novije sorte su bogate proteinima. To je dovelo do upotrebe termina proteinski grašak. Krmni grašak i field peas poboljšavaju hranu za životinje.

Agrotehničke mere u uzgoju

Da bi se uspelo proizvesti stocni grasak, prvi korak je odabrati pravu parcelu. Potom je važno pravilno planirati setvu. Inokulacija Rhizobium pisi pomaže da se azot bolje koristi.

Organizacija rada je ključna, posebno za uzgo organskog stocnog graska. Tamo se fokusira na plodored i mehaničke metode.

Priprema zemljišta za seju

Grašak voli peskovita do ilovačasta tla sa pH od 6,5 do 7. Zasoljena tla treba izbeći. Tle treba dobro usitnjiti i poravnati.

Posle setve, valjanje tla je neophodno. To osigurava da biljke ravnopravno raste.

Za uzgo stocnog graska važi plodored od 4 godine. To sprječava sklerotiniju. Nakon toga, ozimo žito ili pokrovni usev su preporučeni.

Žetveni ostaci treba obrisati. Ovo čuva strukturu zemljišta i stabilizuje proizvodnju.

Odabir semena

Seme mora biti zdravo i čistih oko 95%. Treba da ima klijavost oko 90%. Cilj je da dobijemo 80 biljaka po metru kvadratnom.

Setva treba da bude ravna, sa razmakom od 12,5 do 25 cm. To olakšava održavanje.

Prolećne forme trebaju 120–150 kg/ha semena. U praksi, koristi se 130–200 kg/ha. To zavisi od sorte i cilja.

U združenim usevima, preporučuje se 15–20 kg/ha raži i 20–30 kg/ha ovsa. Grašak treba 100–150 kg/ha. Za organe, koristi se samo sertifikovano seme.

Inokulacija Rhizobium pisi se vrši u senci. To povećava efikasnost azota i stabilizuje prinos, posebno u prvoj godini.

Održavanje useva

Rani razvoj je spor. Korovi mogu brzo preuzeti mlad usev. Mehaničko drljanje pre i posle nicanja sprječava korove.

Nakon grananja, ne drljati. To može da ošteći biljke.

Vlažno vreme može da izazove pegavost lista i antraknozu. Zato je važno koristiti zdravo seme i držati plodored.

Setva u optimalnom roku smanjuje stres. To pomaže da usev jače raste i smanjuje bolesti.

Ozimi grašak seje krajem septembra do početka oktobra. Prolećne forme seju krajem februara i marta. To omogućava bolji prinos.

Svojstva stočnog graška

Stočari u Srbiji sve više koriste proteinski grašak. On je stabilan i lako se uklapa u ishranu. To pomaže u povećanju prinosa mleka i ekonomiji farme.

Aminokiseline i visoka svarljivost zrna graška su ključni. Oni čine grašak posebno koristan za farme.

Rana upotreba zelene mase i mogućnost korišćenja zrna bez termičke obrade čine grašak praktičnim. Lizin u grašku je posebno važan za rast mladih grla.

Nutritivna vrednost

Zrno graška sadrži oko 23–27% sirovih proteina. Takođe ima visok sadržaj skroba i nizak sadržaj vlakana. To je idealno za preživare i monogastrične životinje.

Lizin u grašku je u velikoj količini. To povećava biološku vrednost proteina. Zrno graška je vrlo svarljivo, što omogućava efikasno korišćenje energije i azota.

Hemijski sastav

Biomasa u fazi pupoljanja sadrži oko 25% sirovih proteina. Zbog većeg prinosa, najčešće se količina zrna smanjuje. To omogućava balansisanje proteina i energije.

Prosečan prinos zelene mase je 3 t/ha. To omogućava vezivanje oko 55 kg N/ha. Kao zelenišno đubrivo, ostavlja do 325 kg N/ha u tlu.

Prednosti u ishrani životinja

Zrno se koristi bez termičke obrade. To smanjuje troškove i ubrzava pripremu obroka. Proteinski grašak poboljšava aminokiselinski profil.

Stabilni prinosi u sušnim godinama obezbeđuju redovni dotok hrane. Svarljivost zrna graška i lizin u grašku podupiru rast i kondiciju. To čini grašak sigurnim i prihvatljivim za upotrebu.

Uloga stočnog graška u ishrani

Stočari u Srbiji koriste stocni grasak zbog njegove rane zelene mase i visokog proteina. Nadzemni deo koristi se kao paša, a višak pretvara se u senažu ili silažu. To omogućava stabilan obrok tokom godine.

Kvalitet stočne hrane

Prosečan prinos zelene mase iznosi oko 30 t/ha. U povoljnim uslovima može preći 40 t/ha. Silaža je najkvalitetnija u fazi 2–3 mahune.

Dodavanje 5–10% kukuruzne prekrupe pri siliranju poboljšava fermentaciju. List lako otpada, pa sušenje za seno nije preporučljivo. Prinos sena može dostići 6,2–9 t/ha.

Kao zrno, grašak sadrži 23–27% proteina. Može se upotrebiti bez dodatne obrade.

Ova senaža i paša obezbeđuju ravnomeran unos energije i proteina. To smanjuje oscilacije u dnevnim obrocima i troškove mešanja.

Uticaj na zdravlje životinja

Rani pristup svežoj krmi iz paša grašak podstiče apetit. To je posebno važno za junadi i ovce. Visok sadržaj lizina u zrnu doprinosi balansu aminokiselina.

Senaža graška ima blagu fermentaciju i prijatan miris. To podstiče stabilan unos suve materije. U koncentrovana stočna hrana, grašak smanjuje oslanjanje na skupu sojinu sačmu.

Integrisan pristup donosi mirniju probavu i bolju kondiciju stada. Tako se stocni grasak u ishrani uklapa u sezonske potrebe, bez prekida u snabdevanju.

Berba i čuvanje

Ritam berbe može uticati na kvalitetu hrane. Kada beremo stočni grašak za pašu, koristimo fazu kada stablo raste brzo. Za zelenu masu košenje berimo od početka cvetanja do formiranja mahuna.

U smešama sa ovsom ili ječmom, berimo kada počnu klasati žita.

Optimalni period za berbu

Za zrno, berba stočnog graška počinje kada većina zrna postane voštano. Prozor za žetvu traje samo 5–6 dana. Posle toga, zrno počinje da gubi na količini.

Gde nam cilj je semenski materijal, koristimo dvofaznu berbu. Prvo kosimo i sušimo, a zatim vršimo berbu nakon nekoliko dana. Ovaj način pomaže da se zrno dobro srebe i smanjuje pucanje.

U Srbiji, prosečni prinosi zrna su od 2.500 do 3.500 kg/ha. Varijacija ovisi o sorti i godini.

Postupci čuvanja

Zrno graška treba vlaga do 13% za čuvanje. Pre skladištenja, moramo ga očistiti i ohladiti. Redovno provjeravamo prisustvo insekata i temperaturu.

Kada planiramo silažu, masa se sabija nakon formiranja mahuna. Može se samostalno, ali bolje je sa kukuruznom prekrupe. U združenim usevima sa žitima, zrno žita pomaže u fermentaciji i čvrstoći silosa.

Pravovremena berba stočnog graška i pažljivo čuvanje zrna graška čuvaju kvalitetu. Dvofazna berba i pravilna silaža graška smanjuju gubitke i olakšavaju logistiku.

Ekološki aspekti uzgoja

Ozime forme stočnog graška odgovaraju klimi Srbije. Otporne su na mraz i brzo pokrivaju tlo. Kada se gaji kao organski stocni grasak, usev pokazuje dobru konkurenciju korovima i smanjuje potrebu za intervencijama.

Pokrovni usevi grašak vezuju azot, popravljaju strukturu i čuvaju vlagu. Kao zelenišno đubrivo, u proseku vežu oko 55 kg N/ha pri oko 3 t/ha biomase. U zemljištu mogu ostaviti znatne rezerve azota uz postepeno oslobađanje tokom sezone.

Uticaj na biodiverzitet

Združeno gajenje sa ovsom, raži, kanolom ili lanom povećava pokrovnost. Ovas deluje kao potporni usev, a grašak donosi azot. Ta razmena jača mikrobiološku aktivnost i stvara mozaik staništa za korisne insekte.

Plitko unošenje mase kao zelenišno đubrivo i ostavljanje dela u vidu malča pruža sklonište predacijama i gljivama saprofitima. Tako pokrovni usevi grašak doprinose stabilnijim lancima ishrane u agroekosistemu.

Održiva poljoprivreda

Plodored grašak treba da traje najmanje četiri godine zbog pritiska sklerotinije i bliskih kultura poput suncokreta, kanole i lana. Nakon graška, zbog malih ostataka, preporučuje se ozimo žito ili jesenski pokrov radi neprekidne zaštite tla.

U organskoj praksi, organski stocni grasak se unosi u zemljište u fazi cvetanja. Pre unošenja se usev valjkom polegne, a zatim plitko inkorporira, dok deo ostaje kao malč. Ovaj postupak čuva humus, smanjuje eroziju i učvršćuje ciklus hraniva koji zelenišno đubrivo pokreće.

Ekonomija uzgoja stočnog graška

Ekonomija uzgoja stočnog graška oslanja se na ranu setvu. To znači da se zrno ne mora posebno tretirati. Time se smanjuju troškovi energije i opreme.

Proizvodnja stocnog graska ostaje konkurentna na tržištu stočne hrane. To je zbog niže tehnološke zahtjevnosti.

Troškovi proizvodnje

Norma setve je od 120–200 kg/ha. Inokulacija Rhizobium pisi je ključan korak. Ona pomaže da se azot bolje koristi.

Manji potrebni azot smanjuje potrebu za đubrivima. To smanjuje troškove.

Rana setva smanjuje potrebu za navodnjavanjem. To štedi gorivo. U združenim usevima sa pšenicom ili ovsom manji su rizici poleganja.

• Setva i seme: 120–200 kg/ha, uz certificirano seme domaćih sorata (Dunav, Lim, Junior).
• Biološka fiksacija: niži izdaci za azot zahvaljući simbiozi sa Rhizobium pisi.
• Mehanizacija: standardna oprema; nema termičkog tretmana zrna u obroku.

Tržišna potražnja

Potražnja za proteinima u stočnoj ishrani raste. Proizvodnja stocnog graska prati ovaj trend. To je zbog šire upotrebe zrna, silaže, senaže i koncentrata.

Stabilan prinos stočnog graška u sušnim godinama smanjuje rizik. To utiče na stocni grasak cenu.

Domaće sorte i lokalna dorada otvaraju put kraćim lancima isporuke. To donosi prednost na volatilnom tržištu stočne hrane.

Preporuke za stočare

Uzgoj stocnog graska može doneti stabilne rezultate za farme u Srbiji. Važno je koristiti dobre prakse. To uključuje rotaciju sa žitaricama i planiranje mešavine sa ovsem.

Kada se pravilno dodaje u obroke, grašak poboljšava prirast i unos proteina. To je ključno za dobru zdravstvenu situaciju stoke.

Kako implementirati stočni grašak

Za zelenu krmu koriste se ozime forme. Setva se obično vrši krajem septembra. Prolećne sorte se koriste vrlo rano, kad zemlja dozvoli.

Pre setve, seme treba inokulaciju sojem Rhizobium pisi. Seme mora imati oko 95% čistoće i 90% klijavosti.

Zelenu masu i silažu preporučuju mešavine sa ovsem ili raži. Na primer, 100–150 kg graška uz 20–30 kg ovsa ili 15–20 kg raži. Košenje treba da bude u fazi 2–3 mahune.

Pri siliranju može se dodati 5–10% kukuruzne prekrupe. Ovo olakšava uzgoj i čini grašak stabilnim u obroku.

Zrno treba kratki prozor voštane zrelosti od 5–6 dana. Dvofazna berba smanjuje gubitke, posebno kada su uslovi nestabilni.

U obroke ulazi kao deo smeše za unos lizina. Svest je da grašak ima manje proteina od soje. U dobroj praksi, grašak treba da bude u balansu sa žitaricama i da se kontrolira vlaga.

Najčešće greške u uzgoju

• Kasna setva ozimih formi dovodi do izmrzavanja i manjeg sklopa; prolećna kasna setva smanjuje prinos.
• Nepravilna dubina setve mimo 3–5 cm uzrokuje loše nicanje i neujednačen porast.
• Nedovoljna inokulacija smanjuje azotnu fiksaciju i kompromituje uzgoj stocnog graska.
• Zanemarivanje mehaničkog suzbijanja korova u prvom mesecu vegetacije usporava kulturnu biljku.
• Sušenje sena graška vodi gubitku lista; za krmu je ispravnije siliranje kroz mešavine sa ovsem.
• Propuštanje optimalnog roka žetve zrna izaziva osipanje i pad kvaliteta.
• Prečesta monokultura bez plodoreda pojačava bolesti poput sklerotinije i slabi stočna hrana grašak.

Napomena za praksu: mešavine sa ovsem ublažavaju polijeganje, daju ujednačen otkos i bolju strukturu silaže. Implementacija stočnog graška u plodoredu čuva zemljište i stabilizuje prinose.

Zaključak

Stočni grašak je vrlo koristan u domaćinstvu. Daje brzi usev i stabilne prinose. Može da podnese hladnoću i ima visoku svarljivost.

Zrno stočnog graška sadrži 23–27% proteina. Kabasta masa je idealna za senažu i silažu. To čini stočni grašak pouzdanim izvorom proteina i vlakana za preživare i svinje.

Budući pravci razvoja

Stočni grašak donosi korist i za pisanje azota. To je moguće zahvaljujući Rhizobium pisi. Takođe, smanjuje korove kao pokrovni usev.

Organizacija gajenja stočnog graška sa pšenicom ili ovsem je ključna. Pravovremeni nege učvršćuju stocni grasak perspektiva. To je posebno važno u promenljivoj klizi.

Novosadske sorte stočnog graška i podrška institucija poput PSSS kreću u pravcu razvoja. Lokalni proteinski grašak može zamijeniti uvoz. To jača razvoj stočne proizvodnje i smanjuje troškove.

Učešće graška u krmnim obrocima će rasti. Razvoj stočnog graška u Srbiji ima jasnu putanju. Fokus na inokulaciju, pravilnu seju i košenje podiže kvalitetu.

Stočni grašak je ključan za konkurentan razvoj stočne proizvodnje. To podstiče održivost i učvršćuje stocni grasak perspektiva.

Please leave this field empty

Praktični saveti za biljke, baštu i dom.

This field is required.

Ne šaljemo spam. Samo korisne i proverene savete.

Hvala! Uspešno ste se prijavili. Uskoro ćete dobijati savete za biljke i baštu.